Бранко В. Радичевић: СЕЉАЧКА ПОЕМА


То је смрт света у жутом оку села.
Поворка лелека и аменлелујаније.
Крвава мотико у жили храста свела.
Пријдите, последње целованије.

Пријдите згружени, блудни, дивно прости.
И ви пуне млека и ви пуне сока.
Пријдите пуне ружа и пуне пакости.
Блажени, без сјаја, обасјани, без ока.

Пријдите неувели и очајни од страха.
На одру рата последњи војник лежи.
Пријдите, по очима познаћете брата.
Усне неме, ал опанак режи.

О, биће пуста земља, сатра суша.
Чаји свете, болеће те душа.