Бранко В. Радичевић: КАД МАТИ У ВОЈСКУ ПРАТИ


А једном, кад порастеш,
мати те у војску прати.

Не слутиш да су с друге стране
границе,
као и овде:
окићене железничке станице.

И тамо војничка мати
сина у војску прати.

И док се пушка
на рамену десном клати:
за тобом, невидљива, ступа и твоја мати.

Али гле, чак тамо, са супротне стране,
иза туђег војника и сина,
у исти час —
његова мати стане.

Јер сваки војник има мајку.
И мајка је једина.
А свака мајка има
војника сина.

И чудићеш се дуго
и никад нећеш сазнати:
шта то у страшном часу
руку твоју заклати.
И место смрт да сеје,
рука се твоја позлати.

Ноћ. Негде грозно завијају вуци.
Ал туђа мати прикрада се твојој руци.
И док прогорева и влажи длан твој груби,
она те у руку љуби.