Бранко Миљковић | ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА


Одвећ смо млади па нам пева знање
Одвећ заљубљени да бисмо живети знали
Одвећ маштовити за светлости дање
Једемо све што лети нисмо пали
Све смо богатији што имамо мање

Неправда има песничкога дара
Истина је лепа ал док не остари
Песме нам немају памети ал имају жара
Птица ко досетка над њима крстари
Погрешно узета реч једна чуда ствара
Нечитак свет

Певамо не бринући за смисао и ред
Болест нашу лече поређења смела
И тако побеђујемо горчину и јед
Док смешан цвет и неопрезна пчела
Претварају време у опори мед

Не требају нам мисли да живот ублаже
Ко пливач низ страву верни смо невери
Од правог пута лутање нам драже
Не меримо јер ноћ закида на мери
И јасност више нема шта да каже
Нечитак је свет

Ми певамо да се постиде роботи
Тупоглавци довршени за намеру свесну
Против свега смо што хоће да кроти
И мада више воли борбу него песму
Наше нас срце још не осрамоти