Бранислав Петровић: У ТВОЈОЈ КРВИ


У твојој крви моје галије плове
превозе губавце на острва нова
и ловце који давно мртви лове
заразне звери у прашуми снова

Капетан давно не зна стране света
кувари палубу језицима лижу
ужасно доба спрема се да цвета
мртви се морнари на устанак дижу

Са губавцима у сродству сам сада
њихова ће лица сунце да постиде
безнађе губавца то је нова нада
деца без очију родитеље виде

Певачи ведри ви лажно певате
лукавства страшног ви сте бедне жртве
јадни шарлатани ви појма немате
шта сам научио слушајући мртве

Кад би то превели на језик човеч'и
ко бесне жабе у сјај катедрале
свесне своје беде побегле би речи
које су нас до сад дивно забављале

Ал' суровост таква ни нама не лежи
који смо одавно острвља и хриди
одавно смирени у туђој равнотежи
која је бесмртна ал' се себе стиди

И нека остане без те суровости
премудрост мртвих да у цвеће уђе
јер ми смо и иначе непожељни гости
у овом пределу где нам је све туђе

Са губавцима здружени у јаду
једримо према острву што тоне
губећи последњу и сувишну наду
на врху свемира на дну васионе..