Брана Црнчевић | СИБИРИ


Рањен у песму па стих сваки бунца,
из речи, сваке, држак ножа вири
а око песме Сибири, Сибири,
лед последње наде, пад последњег сунца.

Нестају ведри предели, мру траве,

протиче живот цео испод нуле,
два пута мртве јер се нису чуле
умиру речи у логору главе.

Из речи, сваке, држак ножа вири

а око песме Сибири, Сибири.