Брана Црнчевић | ИЗМИРЕЊЕ


У сну страшном с омчом око врата
трчи жртва и гони џелата.

Џелат бежи, мрачно лице крије,

он не може више да убије.

Стаде џелат и уз болан смешак

моли жртву да га мучи, веша.

Хоће џелат живот да јој врати

у сну страшном он, ко жртва, пати.

И тада се немогуће деси

жртва њега о звезде обеси.

Па се љубе, стежу руке мртве

обојица џелати и жртве.

У сну страшном тајне страшне крије

тамно небо веселе Србије.