Божидар Шујица: ПЕСМА ЗА ОДИЛ

О весла поређана у скупине
О коврџе пене на таласима
Обгрљене лавовске риме
О облаци тешки наковњи што
Лебдите са леденим данима
О неоданило јутро о зорњачо празнопрсна
Светлуцава мала паучино
Под ребром дугокосог ваздуха
О ветре-возивино, ветре-возисо
Одакле море извлачи со
У том свету суза у ком још има сирена
О магло испљуснута у ноћ
Крцата цигластим безгласјем
О душе делфина што се преливате
За сенима кренуле молитвеним пијуком
Ка насипима месечине
О трепћући дуги кораци звезда
О немозвучни бубњеви звезда
О сурвани понори у понор самог себе
О олеандри цветали
И умрли у једној боји
Коме шапућете адресу
Ко је тај што је дохватио руб
И спреман да скочи
О Црно море
У одећи љубави
О Одесо
О Одил Одесан
Одесанко
Где си ти пристаништа нема
Где је пристаниште тебе нема


_______________________________________________________________________
Поезија суштине