Божидар Шујица: ЈУТРО У БАРАМА ГРУЖАНСКИМ

Љубав је моја све што се јутрос пробудило
О јутро израсли просторе из крви из њива
У ком нека мирисна звезда плива
Ако је а јесте откриће то што се у сну нудило
Љубав је моја све што се јутрос пробудило

О чисто сребро музика о тај луди свод што пева
Што љуби уснама светлости и зеленила
О та размена сокова у пламном сну жила
И тај црвени водоскок што свесрдно загрева
О чисто сребро музика о тај луди свод што пева

Повратак у будно завештање вида неги сјаја
Са коцком сунца у крвотоку и птицом својих руку
Где сенка бика у води је све што има у звуку
О лудило слепила о лудило сунчевих завежљаја
Повратак у будно завештање вида неги сјаја

Повратак нади шеве да свом сну да име
Песми што је рађа ово разарачко буђење
Путу што у слуху немогуће веже корење
Звуку и светлу који постају плод и виме
Повратак нади шеве да свом сну да име

Нек раскошни сјај тка златна душа жита
И чик да ухватиш ту птицу која је сунчев двојник
И чик да у тим огледалима нађеш свој лик
Преко којих јури сунчева коњица запаљених копита
Нек раскошни сјај тка златна душа жита.

Песму твоју пољима пева опсенар дан
Ватру у дугим тунелима врежа и биља
У плод претвара нека светлост везиља
Гле птице јутра пале пробуђени дан
Песму твоју пољима пева опсенар дан

Љубав је моја све што се јутрос пробудило
О јутро израсли просторе из крви из њива 
У ком нека мирисна звезда плива плива
Ако је а јесте откриће то што се у сну нудило
Љубав је моја све што се јутрос пробудило.


_______________________________________________________________________
Поезија суштине