Божидар Шујица: БЕЛИ САН

Поподне последње као спори лет
Птице успомену му продужава
У питому дугу у којој већ спава
И слог претвара у белину и цвет

У сну сан неочекивани надмашава
Музика и боја немогући сплет
О нико нико приступа нема у тај свет
У тај кристал што се нагло увеличава

У лутајућој њиви где звезде и воће
Дисањем њише у сјају самоће
Над њим се склапа као љиљан дом

Јутро је изгубило кључ о како ће
Да отвори кавез тог двојника у ком
Међу живим муњама он је мртав гром



_______________________________________________________________________
Поезија суштине