Божидар Стојадиновић | ОДАР


Одар је то, где се свесно лèже:
Пут је то којим циљ за циљом иде,
Низ замних плоча што се једва виде,
Мир свода што се полагано слèже

Умри у болу!
     Умро је и ћути;
Не тражи срећу!
     Ал' га она стиже.
Не зову га; ал' оне се не диже:
Срећа је вечност, а бол су минути.

И очи, очи хладне, кô од стакла,
Тајна живота и жив израз пакла
И сасушена задња суза нека:

То је реч мртва, уздах среће који
Залеђен крајем од усана стоји,
Да каже сву моћ умрлог човека.