Борис Пастернак | ЗАСТУПНИЦА


С твојом сликом живим што смех лије с усти,
Где пуцкетају зглавци и зглобовље клеца,
Која кршећи прсте не жели да пусти
И код које се гости и гости – и јеца.

Што на жагор из гостинске собе, звек стакла,

И на пуцкање клада, на изазов Листа
По пијанину би хитро у жару промакла,
Када коцка зазвечи, розета заблиста.

Да се разуздан, занет од чаја и галаме

И заденувши пупољак тешки крај паса,
Све у шалама, заплешем к слави, руб мараме
Гризући као муку, без даха и гласа.

Да се, гњечећи љуску у руци, прогутане

Мандарине кришчица свеза – зурим
У тај простор за застором, иза, све спутане
Сјајем свећњака, у зноју сав у валцеру цурим.