Борис Пастернак: НОБЕЛОВА НАГРАДА


Падох, као звер усред хајке.
Негде су људи, слобода, свет
А терају за мном удараљке,
Пролаза нема, спутан сваки крет.

Тамна је шума и обала спруда,

Дебло је јеле оборено.
Пут је пресечен одасвуда.
Било шта било, све је свеједно.

А каквим се ја бавих злом:

Убица, злотвор, шта ли ?
Та сав свет плаче над лепотом
Земље, коју опевах у боли.

Па и тако, још мало до гроба,

Вера је моја – доћи ће доба
Сили ће подлости и свих злоба
Одолети још дух добра.