Артур Рембо: ШТА СУ ЗА НАС


Шта су за нас, срце, ти слапови крви, 
Жар, и сва злочинства, кад крике диже бес, 
И јецај целог пакла, што сваки поредак мрви, 
И ветра са севера над рушевином плес, 
И освета сва? Баш ништа . . . али ако њу 
Желимо, смрт вам тада, кнежеви, сенатори, 
Срушимо моћ и правду, и историју сву! 
Хоћемо крв да тече! Да златни пожар гори! 
Све рату зато дај, и освети, и страви, 
Душе мој! Уједајмо, опет, без опроста! 
Републике света, нека вас удар смлави! 
Царства и војске, колони, народи, доста! 
Јер ко ће дићи вихор да разјарено пали, 
Ако не ми и наша такозвана браћа? 
Ватрени друзи, дивно ће да нам плаћа 
Вечност нерада, о огњени вали! 
Сви континенти света, нестајте без трага! 
Наша освета стиже свуда на води и копну! 
А нас ће саме смрвити страшна снага 
Када вулкани прсну! И кад се мора пропну . . . 
О пријатељи моји! - Да, срце, то су браћа. 
Напред, незнанци црни, из зрака што нас гуши. 
О несрећо! Осећам, потрес у мени јача, 
И стара земља се тресе, на вас! земља се руши. 
Ништа зато; ту сам; још сам ту.