Артур Рембо: РЕКА ЛИКЕРА


Река ликера долине чудне плави, 
Незнана за нас: 
Глас је прати стотине гавранова, - прави'
Анђеоски глас: 
Са стресањем јела, кад се стрмоглави
Ветар у шумски јаз. 

То поље ваља бунтовних тајни сене
И древног боја занос сав
И паркове сјајне, куле напућене: 
Ту није свлад'о заборав
Витеза луталица страсти угашене; 
Али нек ветар буде здрав!

Нек песак гледа тај видик без облака, 
Храброст ће да му да. 
Божји војници, гаврани, чето лака
Чија лепота шумом сја, 
Гоните одавде лукавог сељака
Што се патрљком куцати зна