Артур Рембо: ПРЕДОСЕЋАЈ


У плав летњи сутон, кренућу на стазе,
Хоћу, боцкан житом, да кроз ниску траву,
У њеној свежини, моје ноге газе
И да ветар купа моју голу главу.

Без мисли, без речи, позван од даљина,
С душом, од љубави силне опијеном,
На пут ћу да пођем, попут циганина,
Кроз Природу - срећан као с неком женом.