Артур Рембо

Артур Рембо
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
    http://www.poezijasustine.rs/

Артур Рембо 

Рођен је 1854.године у Шарлевилу, градићу на северу Француске. Растао је у породици без оца, под туторством престроге и неосетљиве мајке. Од најранијих школских дана показао је изузетну даровитост добијајући награде из књижевности и превођења и пишући, са великом виртуозношћу, песме на латинском језику. Са петнаест година добио је прву награду на конкурсу за састав написан на латинском. Тим поводом директор школе је рекао: "У глави овог детета не настаје ништа банално. Он ће бити геније или Зла или Добра." 

Песник, по мишљењу Рембоа, мора да упозна све облике љубави, патње, лудила, да истражује самог себе, да постане више него ико велики болесник, велики злочинац, велики проклетник и врховни Учењак како би на крају стигао до незнаног. То је истовремено и његов животни и песнички програм. Због потребе да досегне неки други свет далеко од скучене средине Шарлевила покушава да побегне у Париз. На позив Пола Верлена, тада најистакнутијег песника у Паризу, 1871. године Рембо улази у париски песнички круг, али без икаквих литерарних амбиција у професионалном смислу. Његов распусни живот са Верленом, отргнутим од жене и породице, завшава се драматично. Верлен је пуцао у Рембоа и лакше га је ранио када је овај решио да га напусти и том приликом завршио у затвору. Рембо се враћа у родитељску кућу уз горко осећање пораза. Пише књигу песама у прози Боравак у паклу (1873), своју духовну биографију, неку всту извештаја о проживљеној кризи и неуспеху, отрежњењу.

Његов будући скитнички живот протећи ће у знаку потпуне духовне усамљености, а његови поетски записи које ће бележити пре него што као песник коначно не заћути биће први поетски текстови у историји поезије без намере да се њима оствари било каква комуникација. Прозне песме Илуминације (1874) настају на граници тишине и сматрају се врхунцем Рембоовог поетског дела, најснажнијим извором онога што данас зовемо модерним поетским изразом.

Са двадесет једном годином престаје да пише и наставља живот као скитничар, трговац, кријумчар оружја и истраживач егзотичних крајева. 

Из Африке се враћа у Француску 1891. године због тумора на нози и умире после ампутације ноге.

 

Написао збирке песама: 

Илуминације (1872-74) 

Сезона у паклу (1873)