Анте Поповски: ЖЕНА

Кад смо хтјели да се преселимо у земљу прапосљедњу
Изјутра стиже глас:

О жено
Што на сјеверу оста
Непокретна као ожиљак, као костур

Гдје си пјевајући
На зид наслоњена
Да ми рану исцијелиш

На души коју ми остави?

Гдје си горка жено да видиш
Гдје сунце угашено с југа на југ, с бријега на бријег кружи
Да ме угљенисаног видиш
Живог у давнини?
  • Са македонског препевао Сретен Перовић