Анте Поповски: ВРИЈЕМЕ


Ми што прорекосмо да одвећ не буде лијепо
Већ само толико да бисмо оздравили
- Бјесмо обични људи.

И нама ноћ се скривала под окном међу ружама
Земљу смо малим словима писали
И куполе бјеху за брдима закључане.

Небу се молисмо - а глас нам тежак бјеше
И опет доље на земју падаше
Да ништа нас не чује јер нема ко да нас чује. 

Би вријеме да нико се други не роди, Господи...
  • Са македонског препевао Сретен Перовић