Анте Поповски: НЕКАД, ШЕТАЈУћИ УЗ ОВО ПУСТО КОРИТО


Некад, шетајући уз ово пусто корито
рећи ће: ко зна зашто је пресушила ријека...

Некад, зурећи у застале казаљке сата
рећи ће: ко зна чије су показивале вријеме...

Некад, проучавајући скелете
рећи ће: ко зна у каквој се студи скаменише...

Некад, спајају ћи сагњеле крпице застава
рећи ће: ко зна докле су војске допрле...

Некад, сврћући до ових зараслих гробова
рећи ће: чекајући нас спокојно живјеше...

Некад, ах, некад, да л ће унуци спазити
ону осушену гранчицу

На којој је прострта
моје мајке везена кошуља?
  • Са македонског препевао Сретен Перовић