Ана Ахматова: ВЕЧЕРАС


У парку су звониле музичке теме
неизрецивом тугом уздисале.
На чинији су остриге на леду
оштро и свеже на море мирисале.

Рекао је: Ја сам ти пријатељ верни!-
и додирнуо ми хаљине сјај.
Ах, како додири његових руку
нимало не личе на загрљај.

Овако милују мачке и птице
и складност гледају јахачица...
Само се очи његове смеше
под лаким златом трепавица.

А виолине сетне гласове
проносе вечерњи дим и тама,
"Небса захвално благослови –
ти си први пут с вољеним сама".

Март 1913.

  • С руског превела Љубица Несторов