Ана Ахматова: ТВРДА, ХЛАДНА РЕЧ


И тврда, хладна реч је пала
На живе груди, коцка јада.
Свеједно, све сам то већ знала
И смирићу се – живи нада.

Још много посла предстоји мени:

Треба и спомен да посиви,
Треба да душа окамени –
Учећи опет како да живи.

Свеједно, врело шуми лето,

Као да празник неко слави.
Одавно ја сам знала све то,
И пусту кућу и дан плави.