Ана Ахматова‎: ПОСЛЕДЊА ЗДРАВИЦА


За разорен дом подижем ову чашу,
за горко живљење моје,
за судбину нашу
- усамљеност удвоје.

Пијем за тебе и за лаж,
за издају твојих усана,
за мртву хладноћу ока твог,
за то што је груб 
и без милости овај свет наш
и што нас није спасао Бог.

27. јуни 1914.
  • С руског превела Љубица Несторов