Ана Ахматова: НЕЋЕМО ПИТИ ИЗ ИСТЕ ЧАШЕ


Нећемо пити из исте чаше
ни воду, а ни слатко вино,
љубити се у рано јутро наше,
ни навече кроз прозор мотрити.
Ти дишеш сунцем, мене луна плави,
али у једној живимо љубави.

Увек је нежни пријатељ са мном,

с тобом је ведра пријатељица твоја,
али ја схватам страх у оку тамном,
и ти си кривац мога неспокоја.
Ми сусрете одужујемо своје,
а мир наш чувати суђено је.

Твој глас у мојим песмама се вије,

у стиховима твојим лебди мој дах,
о, има пламена којег не сме
дотакнути ни заборав, ни страх.
И да знаш како сад привлаче мене
те твоје усне суве и румене.