Ана Ахматова: ГРЧИХ РУКЕ


Грчих руке ја под тамним велом -
''Од чега си данас бледа, чега?''
- Зато што сам тугом невеселом
До пијанства напојила њега.

Памтим. Он је изашао тада

Искрививши уста најболније.
Не такнувши дрво с балустрада
Трчала сам за њим до капије.

Задихана викнух: ''Шала све је.

Ако одеш - оде живот мој.''
Језиво, а као да се смеје,
Рече ми: ''На промаји не стој''