Ана Ахматова | ДУГО САМ


Дуго сам твојом лепотом испијена
Учила себе како да се смирим,
Од ребра твога ја сам створена,
Како да
те не волим, да се дивим?

Да сам ти сестра било би угодно,
Али вољом древне судбине сиње,
Пред тобом стојим лукаво, похотно
У лику твоје најслађе робиње.

Но кад се смрзнем сва понизна тако,
На грудима твој
им као снег бела,
Тад мудро радујући се удара јако
Твоје срце - моја отаџбина цела!

25. септембар 1921
.

  • С руског превео Анђелко Заблаћански