Ана Ахматова

 Ана Андрејевна Ахматова 
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
     
          Ана Андрејевна Ахматова 

Рођена је 23. јуна 1889. године у Великој фонтани, предграђу Одесе, али се већ у другој години живота обрела у Царском Селу код Петербурга (Лењинграда), где је провела детињство и младост до 16. године.. Била је знаменита руска песникиња, критичар и преводилац. Једна је од представника књижевног правца акмеизма.

Почела је да пише песме са 11 година. Прва збирка јој је изашла 1912. Песме је објављивала под псеудонимом Ахматова (татарско презиме њене баке), јер се оцу није допадала идеја да их објављује под правим презименом Горенко. 

У току студија упознала се са песником Николајем Гумиљевим, за кога се удала 1910. За свадбено путовање отишли су у Париз, али је он ускоро сам отишао у Африку и наставио да живи распустним животом. Николаја су погубили совјетски комунисти 1921. године, а она је после имала још два брака. У Совјетском Савезу сматрана је за буржоарску песникињу, било јој је забрањено да објављује поезију, па је живела од преводилаштва и есејистике. Преживела је Опсаду Лењинграда и писала о њој. Њен каснији живот обележила је епоха стаљинизма, када јој је било забрањено да пише, а њен син и супруг су послати на робију, где је супруг и умро. После Стаљинове смрти, режим је допустио објављивање цензурисаних издања Анине поезије.

Дело Ахматове је у распону од кратких лирских песама до великих песничких дела, попут њеног главног дела Реквијем. Анине омиљене теме су пролазност времена, успомене и тешкоће живота и књижевног стваралаштва под диктатуром. 

Познате збирке песама су: Бело јато, Боквица, Анно Домини, Трска. Познатe су и њене Библијске песме. 

Умрла је 5. марта 1966. године.