Александар Тишма: ИНКАРНАЦИЈА


Све то –

све те жене што мину и гину

са својим луфтбалонским месима

испод лакокретних сукања

по шеталиштима и игранкама

по знојноцрпним момачким собама

и коначно

цептећи издуване

у никлованим  рашљама гинеколошких

столова –

једном  ће ипак бити мајке :

у представи неког

као Буда  камено посађени

дистрибутери казне и праштања

за којима неће престати да жуди

снежна чистота  сећања.