Александар Пушкин | ПЕСНИКУ


За љубав света - људи, Песниче ти не мари!
Велике хвале хука - то је тренутан шум.
Хладан је смех гомиле; глупаков суд поквари
Смисао. Ал' ти буди - чврст и сам ко твој ум.

Ти - цар си. И сам живиш. Креће те воља твоја,
Тамо куда те води слободе твоје пут.
Усавршавај само духовна блага своја,
Не тражи да свет пуни - мирног ти посла кут.

Благородни су само твог срца прави труди;
О делу уметничком уметник строже суди...
А пусти и глупаку, пусти гомили тој

Нека те брани, или шта хоће нека збори
Нек пљује онај олтар где твоја светлост гори
Несташлук деце нека колеба престо твој.