Александар Лесо Ивановић | ПУТОВАЊЕ НА КЛИНИКУ


Станица бучна великог града.
Дрхтаве ноге тромо ме вуку.
А ноћ, и магла, и киша пада.
и никог знаног да стисне руку.

Само ми носач с перона приђе.
Погурен, с мокрим рукама двјема.
Ал мене и он нек мимоиђе:
за патње људске носача нема.



aleksandar-leso-ivanovic