Александар Лесо Ивановић | ЈУТРА ЈУГОВА


Скрише се у оку модри брегови,
скучи се видик у круг најужи;
цестама круже лишћа збјегови
и навријеше кише – зајужи.

Погледаш – пути лишћем засути.
У сјетну жељу мисли потону:
сви срцу драги близу да су ти
као да чекаш уру потоњу.

Сломи те нека туга прастара
што је и предак ћутке тугова
уз мукли звекет старих ластара
у давна нека јутра југова


aleksandar-leso-ivanovic