Александар Блок: ГЛАС


Жарка зимска магла сјаји -
Крв на небу - све до руба.
Идем тамо где се гаји
Тајноделотворна љубав.

Ти си - у сну. Кад те сретам,
Ја не грлим тебе, памти,
Ја сам - царица планета,
Не за тебе - зрак мој пламти.

Преварен си непознатим:
Јер због светих снова никад
Бестелесни неће дати
Да им проникнеш до лика.

Удуби се, мање страстан,
У сопственог духа мрак:
И схватићеш - лепша ја сам
Од твог измишљеног сна.

2. децембра 1902.
  • Превео: Миодраг Сибиновић