Александар Блок: ДЕВОЈКА ИЗ СПОЛЕТА


Струк ти је витак, ко црквене свеће.
Поглед – ко сабља кад бљештаво крене.
Не жалим, девојко, састанка среће -
Пусти, ко жрецаˡ, на ломачу мене!

Срећу не захтевам. Ни руке нежне.
Зар да те повредим нежношћу грубом?
Само, ко уметник, гледам кроз вреже
Док береш цветове – и пијем љубав!

Мимо, све мимо, маестралко, иди,
Сунцем умивена – Маријо! Дозволи
Оку – да анђела над тобом види,
Срцу – од бола да најслађег боли!

У локне црне ти уплићеш редом
Скупи дијамант од стихова тајних.
Бацам у заљубљено срце жедно
У извор тавни тих очију сјајних.
ˡ Жрец је свештеник који верује у више богова и вера,
шамански, анимистички и. других вера, зато га и зову
многобожачки пагански свештеник.
  • Превео Миодраг Сибиновић