Алекса Шантић: ПОД ЈОРГОВАНОМ


''Kо ти, шћери, покида ђердане?
Ко ти просу бисер и мерџане?''

''Јутрос рано ја у башту, мати,
Одох прве јорговане брати,

За ђердан ми запе росна грана,
Па се просу испод јоргована...''

''А што су ти мутне очи тако?
Кô да ниси спавала никако?''

''Негдје славуј пјеваше са гране,
Па га слушах све до зоре ране.''

''Моја шћери, моја туго, јао,
А ко Ти је њедра раскопчао?''

''Не карај ме, не љути се на ме,
Пуце, мајко, попуцале саме.''