љубав је злато наталожено.
Она га у свом кориту њише
а злато расте. И што га даље
у себи носи све златнија је.
Ја већ превалих три низине
далеко за мном извор шуми,
а ушће не знам гдје се крије.
А кад гледам на своје дно
у шљунку сија злато чисто,
и од високог класја љета
злато је моје раскошније.
